Доња Сабанта
Доња Сабанта | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Шумадијски |
| Град | Крагујевац |
| Становништво | |
| — 2022. |  411 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 57′ 14″ С; 20° 57′ 51″ И / 43.9539° С; 20.9642° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 284 m |
.svg)  Доња Сабанта Доња Сабанта на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 034 |
| Регистарска ознака | KG |
Доња Сабанта је насељено место града Крагујевца у Шумадијском Округу. Према попису из 2022. године, има 411 становника (према попису из 2011. године, било је 540 становника).[1]
Историја
[уреди | уреди извор]Насеље је основано 1735. године. До Другог српског устанка, Доња Сабанта се налазила у саставу Османског Царства. Након Другог Српског Устанка, Доња Сабанта улази у састав Кнежевине Србије и руковођствено је припадала Јагодинској Нахији и Левачкој Кнежини[2], све до 1834. године — када је Србија подељена на Сердарства.
Овде се налази Манастир Липар. Ђура Јакшић је учитељовао у селу 1865. године: споменик му је подигнут у октобру 1936. године.[3]
Географија
[уреди | уреди извор]Подручје села Доња Сабанта налази се у врло централном делу Србије: у атару села Доња Сабанта, на око 7 километара јужно од центра града, налази се географски центар Србије. Доња Сабанта је оивичена висовима Жежеља, са севера; Дубова, са запада; брда изван речице Осеница, са истока; док је – са јужне стране – отворен простор према Горњој Сабанти. У овом селу су насеља Средња Мала, Чарковац и Џепаре. Кроз засеок Средња мала у Доњој Сабанти пролази регистрована Крагујевачка планинарска стаза Жежељ-Бешњаја.[4]
Налази се на 43°57’08” северно географске ширине и 20°57’31” источне георафске дужине и са околним селима припада подручју Шумадије.
Под њивама се налази 716,18 ha, воћњацима 128,56 ha, виноградима 6,18 ha, ливадама 229,4 ha, пашњацима 159,6 ha, док остало земљиште заузима 1,62 ha.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Доња Сабанта живи 559 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (45,6 код мушкараца и 47,7 код жена). У насељу постоји 218 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
 |
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Доња Сабанта у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[2] | |||||||||||||
| Година пописа | 1818. | 1819. | 1820. | 1821. | 1822. | 1823. | 1824/25. | 1825. | 1826. | 1827. | 1828. | 1829. | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Куће | 41 | 43 | 46 | 46 | 47 | 46 | 49 | 48 | 48 | 50 | 53 | 54 | |
| Пореске главе* | - | 64 | 59 | 62 | 63 | 65 | 67 | 62 | 61 | 63 | 62 | 62 | |
| Арачке главе** | 124 | 149 | 150 | 152 | 155 | 156 | 162 | 158 | 158 | 162 | 167 | 173 | |
| *Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година | |||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 7 | ||
| 80+ | 7 | 11 | ||
| 75—79 | 14 | 22 | ||
| 70—74 | 27 | 25 | ||
| 65—69 | 31 | 28 | ||
| 60—64 | 26 | 29 | ||
| 55—59 | 14 | 20 | ||
| 50—54 | 21 | 16 | ||
| 45—49 | 36 | 28 | ||
| 40—44 | 24 | 22 | ||
| 35—39 | 24 | 25 | ||
| 30—34 | 12 | 13 | ||
| 25—29 | 16 | 8 | ||
| 20—24 | 15 | 16 | ||
| 15—19 | 23 | 19 | ||
| 10—14 | 17 | 16 | ||
| 5—9 | 14 | 10 | ||
| 0—4 | 4 | 6 | ||
| Просек : | 45,6 | 47,7 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 295 | 81 | 184 | 22 | 8 | 0 |
| Женски | 289 | 43 | 180 | 60 | 6 | 0 |
| УКУПНО | 584 | 124 | 364 | 82 | 14 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 132 | 22 | 0 | 0 | 50 |
| Женски | 81 | 32 | 0 | 0 | 14 |
| УКУПНО | 213 | 54 | 0 | 0 | 64 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 5 | 10 | 9 | 1 | 6 |
| Женски | 0 | 1 | 13 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 5 | 11 | 22 | 2 | 6 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 2 | 4 | 16 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 9 | 10 |
| УКУПНО | 0 | 2 | 4 | 25 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 4 | |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 3 | 0 | 0 | 4 | |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
- ^ а б Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
- ^ "Политика", 19. окт. 1936
- ^ „Kragujevačka planinarska staza Žeželj-Bešnjaja”. Planinarski savez Srbije. Приступљено 2024-07-25.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Поповић, Љубодраг. Марковић, Зоран, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 978-86-902609-5-9. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.
